Kažite nam malo više o OfficeMe, kako ste nastali, šta je vaš „core business?

OfficeMe je osnovan u decembru 2016. godine. U prvoj fazi je ponudio 640 m2.poslovnog prostora. Kako smo u ponudi imali open space i kancelarijski prostor, postavljalo se pitanje profilisanja ponude na tržištu - da li ćemo biti „suvi” coworking prostor ili ćemo biti instant officeprostor za mala i srednja preduzeća.

Uz sve napore da bismo to organizovali, izašli smo u susret željama ljudi koji su izašli iz korporativnog biznisa i koji su pokrenuli svoj mali biznis, ali su i dalje želeli da budu u strogo poslovnom ambijentu. Ispostavilo se da se OfficeMe specijalizovao za mala i srednja preduzeća koja žele svoj novac da ulože u svoje poslovanje, a ne u poslovni prostor. Ljudi žele da rade u zgradi u kojoj se nalaze firme kao što su Pepsi, Coca Cola, Knjaz Miloš i druge velike firme. Zašto? Zato što žele da ostvare poslovne kontakte. Takođe, njima je važno da svoju energiju i vreme posvete poslovanju, a ne da brinu o prostoru, čišćenju, parkingu, popravkama, i da pri tome sve funkcioniše. Da im bude čisto i udobno, da budu u zgradi sa poslovnim bontonom i pratećim prostorijama (prostrane sale za sastanke, opremljene kuhinje, brzi internet, sobe za odmor).

Pre nego što ste osnovani, postojalo je već dosta coworking kompanija. Šta je drugačije u vašem coworking prostoru u odnosu na konkurenciju?

Glavna razlika između nas i konkurencije je to što se mi isključivo bavimo rentiranjem prostora i svega onoga što je vezano za prostor. Mi se takođe bavimo ljudima, ali njihovim zahtevima i konforom, a ne njihovim poslovanjem (pravljenje timova, finansiranje, razvoj, savetovanje). Naše je da brinemo o njihovoj udobnosti, da sve besprekorno funkcioniše, a na njima je da šire svoju poslovnu saradnju, razvijaju komunikaciju i kreiraju sadržaj.

Kako to funkcioniše u stvarnosti?

Zakupci na raspolaganju, pored svojih kancelarija, imaju puno zajedničkih prostorija (kuhinje, sobe za odmor, terase), u kojima provede vreme za pauzu i odmor. Tu se uz besplatnu kafu razmenjuju iskustva, priča se o aktuelnim projektima. Tako su dva zakupca potpuno različitih profila koja sede sto do stola u open space-u udružila znanje i kao tim uradila projekat koji niko od njih nije mogao sam da uradi.

Takođe, imamo primer gde je jedna softverska kompanija tragala za eksternom uslugom na tržištu, a ispostavilo se da kompanija koja se nalazi do njih nudi baš traženu uslugu. Uspostavljen je kontakt i sklopljen ugovor pod mnogo povoljnijim uslovima od tržišnih. Tako su dobili pouzdanog dobavljača, smanjili troškove poslovanja i to sve zahvaljujući tome što su se našli u istom prostoru.

Puno vas hvale, kako uvek umete da izađete u susret potrebama. Kako prepoznajete stvarne potrebe vašeg poslovnog okruženja i reagujete uvek kako treba?

Tako što se bavim klijentima. Isključivo se bavim njima, da ih rasteretim svih organizacionih problema. Zajedno pokušavamo da nađemo rešenja za njihove probleme. Pratim klijente, pratim dešavanja u zgradi, povezujem ljude i izlazim u susret njihovim potrebama. Konstantno pratim šta se dešava. Jedan od zakupaca se uz neobavezno ćaskanje požalio da ima problema sa leđima. Dok smo još pili kafu, pozvao sam kompaniju koja pravi najbolje stolice u gradu i u istom danu dobio je stolicu koja mu ublažava bol. Navešću i primer jedne japanske kompanije, koja je imala problem da u poslovnim zgradama obezbedi hitno prostor za 10 svojih zaposlenih na određeno vreme. Uspešno sam im obezbedio kancelarije koje su bile u potpunosti opremljene. Njihovo je bilo samo da sednu i rade svoj posao, kao u Japanu (smeh).

Da li i kako rešavate probleme klijenata koji iskrsavaju svakodnevno?

Bavim se svojim klijentima, pitam kako su se proveli na odmoru, da li je dete ozdravilo od boginja i slično. Svaki moj klijent je i moj drug. Za mene važi pravilo „dok mi vi postavljate pitanje, ja već telefoniram i tražim rešenje za vaš problem, bilo da je poslovni, bilo da je privatni”.

Koliko aktivno učestvujete u poslovnom životu svojih klijenata? Da li se družite sa njima uz neobaveznu kafu u kuhinji ili dnevnom boravku?

Posle nekog vremena, mi se i privatno družimo. Nakon što neko vreme sarađujemo, vrlo brzo proširimo druženje i izvan kancelarije. Nisam kao stanodavci koji dižu kiriju i muče ljude zahtevima. Ja se brinem o svima i družim se sa svima.

Šta je to što vi možete da naučite od svojih klijenata, a šta oni od vas?

Što se tiče IT industrije, nisam o tome znao ništa osim prodaje računara, a to je trgovina. Posle otvaranja OfficeMe dosta sam naučio od zakupaca i to mi je pomoglo da bolje razumem njihove potrebe i potencijalne zakupce. Na primer, ako dolazi IT firma koja radi customer support, podršku, ja znam da mi nismo za njih, jer oni imaju veliki broj zaposlenih i za njih je skupo da dođu ovde jer im treba prostor za 50 zaposlenih. Ali ako dolaze developeri, to je mali tim, tih, povučen, i ja sam pravo rešenje za njih.

Šta su oni od vas naučili?

Posvećenost projektu. Na primer, sa velikim klijentom koji je iznajmio prostor već od 1. maja, ali nije rešio ništa dalje od toga, ja sam shvatio da je rok kratak i da će imati veliki problem i stres ako to što pre ne reše. Zato sam ih odveo u prostor poslovnog nameštaja na 4. spratu i vrlo brzo su našli rešenje za sve. U jednom danu su uspeli da završe nacrt projekta, tj. kako će izgledati budući prostor i kakav će nameštaj biti u njemu. Sada su slobodni da rade samo svoj posao narednih par meseci dok ne dođu u prostor.

Koliko su po vašem mišljenju dobro informisani ljudi koji koriste ovakvu vrstu prostora? Neko više voli da iznajmi stan, misleći da je to povoljnije, a zapravo to nije sasvim tačno. Koliko su vaši klijenti svesni šta mogu da očekuju od coworking prostora i po kojoj ceni?

Treba posvetiti vreme tome i podići svest o tome. Poznato mi je da ljudi ne znaju, ali takođe znam da jedan dan rada na tome neće dati rezultat. To je proces, edukacija ljudi, koja će trajati narednih godinu i po dana, najmanje. Potrebno je da se na tome radi kontinuirano dok ljudi ne shvate da, na primer, jedan Lloyd u Londonu radi u coworking prostoru, kao i Mastercard, Coca Cola, Fifa i druge velike firme. Te firme ne žele da zarobe pre svega svoje vreme i energiju, a naravno ni novac u vlastitu nepokretnost.

Isto tako, na primer, imali smo u prostoru poslovnu ženu (majka dvoje dece) koja je ovde pisala doktorat. „Hoću da imam mir”, pričala je ona, „ali i da mogu sa nekim da popričam, da nije baš kao u biblioteci”.

Tako to ide.

Najavili ste da tokom ove godine proširujete svoje poslovanje. Kakvi su vam planovi za dalje?

Ove godine smo povećali prostor za 1000 m2. U naredne dve godine planiramo povećanje za još 2000 m2, a sa magacinima će biti ukupno 3600 m2. Otprilike za 50% godišnje povećavamo svoje kapacitete. Iz sadašnjeg iskustva znamo da se na nekih 7-8 meseci ukazuje potreba za povećanjem prostora.

Kako vi vidite mogućnost unapređenja coworking poslovanja u budućnosti?

Mislim da će u budućnosti coworking prostor preuzeti celokupno poslovanje u delu zakupa poslovnog prostora. Imaćete vlasnike poslovnih zgrada, ali se oni neće baviti time, prepustiće to coworking kompanijama. Zato što kod njih morate da uzmete minimum 1000 kvadrata, na 5 godina bez otkaznog roka, uz velike penale, uz veliki depozit i gole zidove. Što, morate priznati, predstavlja poprilično operećenje i za već uhodane kompanije, a kamoli za kompanije koje se probijaju na tržištu.

„ “
Branko Pejčić, OfficeMe

Glavna razlika između nas i konkurencije je to što se mi isključivo bavimo rentiranjem prostora i svega onoga što je vezano za prostor.
Vrh stranice